Znaš onaj osećaj kad ti treba torba koja nije ni “previše šik” da je nosiš u Maksiju, ali ni “previše obična” da je izvedeš na kafu kod Beton hale? E pa, to sam ja tražila. I kao što to obično biva, nisam je našla u tržnom centru, nego – na netu. Tako sam otkrila furla srbija i – ljubav na prvi klik.
Kupovina iz potrebe (i malo iz hira, ajde)
Kod nas u Srbiji, zna se – torba mora da izgleda lepo, da možeš u nju da staviš pola života (ključ od kola, šminku, punjač, kese, čokoladicu i eventualno pola bureka) i da preživi gradski prevoz.
Furla torba koju sam kupila tačno to i radi. Lep dizajn, kvalitetna koža, dovoljno prostora da stane sve osim, možda, omanje mačke.
U početku sam je čuvala kao oči u glavi – da ne ogrebem, da je ne stavljam na pod, da ne ide po kiši. Ali posle sam shvatila da je torba napravljena da se nosi, a ne da stoji na polici kao sveti gral. I stvarno – izdržljiva je, drži oblik, a svaki put kad je nosim osećam se kao da sam upravo izašla iz neke modne kampanje.
Iskustvo nošenja – udobnost, stil i malo drame
Ručke ne seku rame, rajsferšlus radi glatko (što, priznajmo, kod mnogih torbi zna da bude kao borba sa zmijom), a i dalje dobijam komplimente čak i od onih što inače ništa ne primećuju.
Posle torbe, reših da se malo “počastim” i uzela sam i furla naocare – jer realno, ako već igram igru stila, da igram do kraja. Lagan dizajn, naočare koje ne ostavljaju tragove po nosu i ne klize niz lice kad krenem da se znojim u troli. Štikliram sve!
Savet za Furla ekipu
Dragi ljudi iz Furle – svaka čast na dizajnu i kvalitetu. Ali, dajte malo više modela u bojama koje nisu „crna, bež i još jedna nijansa bež“. Znamo mi ovde u Srbiji da furamo boje! I ne bi škodilo da ubacite modele koji su mrvicu pristupačniji, da ne moram da pravim Excel tabelu pre svake kupovine.
Zaključak
Ako ste u potrazi za torbom koja nije samo lepa već i funkcionalna (a da pri tome ne izgleda kao da ste pozajmili od tetke iz 2005.), Furla torba je pravo mesto. Moja torba i naočare su prošle sve testove – i stil, i praktičnost, i “da li može da preživi dan u Beogradu”.
Sad gledam novčanik. Jer – što da ne?